Nakon godinu dana braka ostala sam trudna i carskim rezom rodila sina.
Odmah su meni i mužu doktori rekli da je naša beba bolesna i da će imati poteškoća u svom životu.
Plakala sam i bila jako depresivna ali ni u jednom trenutku nisam pomislila ostaviti svog sina. Bez obzira što ima deformisanu glavu i ne liči na ostale normalne bebe i ima jednu ruku kraću, on je moja beba, dio mene, moj život, moja ljubav, moje sve.
Kada ga vidim, plačem, plačem jer se bojim da ne ogriješim prema svojoj bebici i plašim se da će možda biti predmet ismijavanja.
Ali, njegov otac se jednog dana samo spakovao ostaviio poruku.
U poruci je pisao kako mu je zao
ali on ne moze gledati takvog sina.
Odma sam podnijela papire za razvod jer sa takvim kretenom moje dijete ne treba da odrasta
0 komentari:
Objavi komentar