Živim u Njemačkoj, kada sam završila medicinski fakultet i za boljim životom odem tamo da radim. Jedan dan kažu mi mama,tata brat i sestra da dolaze kod mene sljedeće nedelje, bila sam toliko sretna jer ih baš dugo nisam vidjela, zanemarimo preko skajpa nije to to, baš sam željela da ih izgrlim. Mama mi se javila da su krenuli tj napisala je poruku.
To je bila zadnja poruka ne samo od nje nego od cijele moje porodice. Oni su krenuli našim porodićnim autom ali na putu je izletio kamion i nažalost sve sam izgubila. Kada mi je policija došla javiti meni je došlo da skočim sa zgrade, nisam bila dobro tog trenutka i hitna je došla. Godinama ne dolazim sebi evo i dalje ne mogu da živim bez njih, kao kula od pijeska sve je nestalo u jednoj minuti.
0 komentari:
Objavi komentar